SRPSKA STVAR

Кako se pravilno kaže: Uskrs, Vaskrs ili Voskres? Od kada se i zbog čega farbaju jaja i na koji način se u nekim našim krajevima proslavlja najradosniji hrišćanski praznik, objašnjava etnolog i antropolog Damir Šipovac. Foto: Shutterstock Veliki i najradosniji narodni praznik,po hrišćanskom učenju praznik nad praznicima. Pada u vreme ponovnog buđenja prirode,kada Sunce posle zimske ravnodnevice ponovo dobija svoju snagu. U hrišćanskom svetu se Vaskrs proslavlja u čast Hristovog vaskrsnuća. Smatra se da je on svojim vaskrsnućem pobedio smrt, kaže nam Damir Šipovac, etnolog i antropolog. VASКRS ILI USКRS?  Na početku treba razrešiti čestu nedoumicu. Кako se pravilno kaže Uskrs, Vaskrs ili Voskres? Možemo reći da su sve tri reči ispravne! "Vaskrs" je srpskoslovenski oblik i on pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku. "Voskresenije" je ruskoslovenski oblik. Potiče iz staroslovenskog jezika ruske redakcije i on je danas u upotrebi u srpskoj crkvi. Pravilno je r...

Za sve one koji su sigurni u to da trenutno živimo u dvehiljaditim evo pitanja – zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine?Ili zašto ima zapisa da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u misterioznom kalendaru koji su Srbi nekada koristili.    Pitanje usaglašavanja kalendara koje se s vremena na vreme pokrene u srpskoj javnosti zapravo je priča stara vekovima. K alendarski problem nije ni lak ni jednoznačan, pa odgovor na pitanje – u kojoj godini sada živimo nije uopšte jednostavan koliko se na prvi pogled može činiti. Zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? Kako to da neki istoričari navode da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? A zašto postoje zapisi da je čuveni zakonik cara Dušana donet je 6857. godine? Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u kalendaru koji su Srbi koristili od osnivanja države, pa sve do prihvatanja julijanskog kalen...

Istorija Srba uglavnom se osvrće na period od Stefana Nemanje, a malo ko zna šta se dešavalo pre njega i Nemanjića Zetski kralj, Mihailo, otac Konstantina Bodina FOTO: WIKIPEDIA Osim opšteg zanimanja i svođenja istorije srednjovekovne  Srbije  na period od  Stefana Nemanje , popularnost serija kao što su Nemanjići govori nam koliko smo neobavešteni o periodu pre čuvenih Nemanjića. Malo ko zna ko je stvarno bio prvi srpski car. Konstantin Bodin  je bio srpski kralj od 1081. do 1099. godine i  prvi  Srbin  krunisan za cara 1072. godine . Bio je sin kralja Mihaila Vojislavljevića. Kao mladi princ učestvovao je u buntovnim borbama protiv  Vizantije . Tokom ustanka iz 1072. godine nosio je i titulu bugarskog cara kao Petar III.  FOTO: WIKIPEDIA Dugo se nije znalo koju titulu je nosio Konstantin, jedini izvor u kom se moglo protumačiti njegovo zvanje jeste „Spis o narodima“ ili „O upravljanju carstvom“ koje je napisa...

Зашто на кули на Смедеревској тврђави пише да је сазидана 6938. године? Српски календар Светога Саве, са симболима за време, био је званично календар свих српских држава и СПЦ, све до 1881. године , каже за “Новости” протођакон доктор теолошких наука Љубомир Ранковић. Кад сунце у подне 2 биљара(априла), каже др Ранковић, “пређе преко Пећке патријаршије почиње Ново лето 7528. по српском календару Светога Саве”. – Тог дана укосиће се северна и јужна енергија иу то ће најавити долазак новог лета – истиће наш саговорник. -Познато је да календар и симбол за време имају само они народи који су некад у прошлости достигли висок степшен цивилизације. Српски календар Светога Саве био је симболом за време свих српских држава и Српске православне цркве, све до  1881. године . Међутим, те године  скривено од српског народа, потписана је “Тајна конвенција” између Аустроугарског царства и Србије.  По налогу потписника “Тајне конвенције” Чедомиља Мијатовића, министра Србије, избр...